18.07.2014.
Poštovane koleginice i kolege,
Obaveštavamo Vas da je Udruženje farmaceuta Vojvodine Novi Sad dana 18. jula 2014. godine podnelo Ustavnom sudu Srbije Beograd:
INICIJATIVU ZA POKRETANJE POSTUPKA
ZA OCENU USTAVNOSTI ZAKONA O JAVNIM NABAVKAMA
U prilogu je dat integralni tekst ove inicijative.
Inicijativa je bila neophodna zbog velikih poteškoća sa kojima se farmaceuti zaposleni u zdravstvenim ustanovama u javnoj svojini suočavaju da bi na vreme obezbedili lekove pacijentima koje su nastale uvođenjem i primenom postupka javnih nabavki na način kako je to propisano tim zakonom što onemogućava ili otežava ostvarivanje naše osnovne funkcije-lečenja bolesnih.
Očekujemo vaše mišljenje i podršku.
predsednica Udruženja
Violeta Brković,dipl.farm.
UDRUŽENJE FARMACEUTA VOJVODINE
NOVI SAD
ulica Zlatne Grede broj 11
broj:220/2014.
Dana 18. jula 2014. godine
USTAVNOM SUDU SRBIJE
BEOGRAD
INICIJATIVA ZA POKRETANJE POSTUPKA
ZA OCENU USTAVNOSTI ZAKONA O JAVNIM NABAVKAMA
(objavljen u „Službenom Glasniku“ Republike Srbije broj 124/2012)
Udruženje farmaceuta Vojvodine Novi Sad kao strukovno udruženje farmaceuta i pravno lice,na osnovu Člana 168. Ustava Republike Srbije (objavljen u „Službenom Glasniku“ Republike Srbije broj 98 od 10. novembra 2006. godine), podnosi ovu inicijativu u ostvarivanju svojih Statutom udruženja građana (donet na sednicama Skupštine Udruženja održanim dana 07. marta 2010.godine i dana 20. novembra 2010. godine) predviđenih ciljeva i to:zaštite interesa farmaceuta, stvaranja povoljnih uslova za bavljenje delatnošću farmaceuta,unapređenje farmaceutske struke,negovanja i unapređenje etičkih principa u radu i drugih.
I
USTAVNE ODREDBE:
Član 24. stav 1.:“Ljudski život je neprikosnoven.“
Član 25. stav 1.:“Fizički i psihički integritet je nepovrediv.“
Član 68. stav 1.:“Svako ima pravo na zaštitu svog fizičkog i psihičkog zdravlja.“
stav 2.:“Deca i trudnice,majke tokom porodiljskog odsustva,samohrani roditelji sa decom do sedme godine i stariji ostvaruju zdravstvenu zaštitu iz javnih prihoda,ako je ne ostvaruju na drugi način,u skladu sa zakonom.“
stav 3.:“Zdravstveno osiguranje,zdravstvena zaštita i osnivanje zdravstvenih fondova uređuju se zakonom“.
ODREDBE ZAKONA I PODZAKONSKIH AKATA
Na osnovu i u razradi ovih ustavnih prava od kojih je pravo na život garantovano i podignuto na najviši nivo ustavnopravne garancije i zaštite kao neprikosnoveno dakle izuzetno u odnosu na druga prava,posebno zaštićeno, garantovano samim Ustavom kao najvišim pravnom aktom u državi,nedodirljivo,
najjače,neposredno primenljivo,neograničeno bilo kojim ili čijim drugim pravom sem istovrsnog prava drugog čoveka a naročito bez mogućnosti državnog organa da ga ograničava ili uskraćuje sem u ustavom takstativno i restriktivno propisanim slučajevima doneti su zakoni i to:
-Zakon o zdravstvenoj zaštiti („Službeni Glasnik“ RS broj 107/2005 sa izmenama i dopunama),
-Zakon o pravima pacijenata („Službeni Glasnik“ RS broj 45/2013) i drugi zakoni kao i podzakonksi akti kao na primer:
-Pravilnik o načinu propisivanja i izdavanja lekova („Sužbeni List“ SRJ broj 16/94 sa izmenama i dopunama preuzet kao republički propis).
A)Zakon o zdravstvenoj zaštiti:
Član 2. stav 2.:Zdravstvena zaštita,u smislu ovog zakona,obuhvata sprovođenje mera za očuvanje i unapređenje zdravlja građana,sprečavanje i rano otkrivanje bolesti,povreda i drugih poremećaja zdravlja i blagovremeno i efikasno lečenje i rehabilitaciju (kurziv je podnosioca inicijative).
Član 3.:Građanin Republike Srbije kao i drugo lice koje ima prebivalište ili boravište u Republici ima pravo na zdravstvenu zaštitu u skladu sa zakonom…
Član 5.stav 2.:Mere i aktivnosti zdravstvene zaštite moraju biti zasnovane na naučnim dokazima,odnosno moraju biti bezbedne,sigurne,efikasne i u skladu sa načelima profesionalne etike.
Član 8.stav 2.:U okviru društvene brige za zdravlje iz stava 1. ovog člana obezbeđuje se zdravstvena zaštita koja obuhvata:
1)očuvanje i unapređenje zdravlja,otkrivanje i suzbijanje faktora rizika za nastajanje obolenja,sticanje znanja i navika o zdravom načinu života;
2)sprečavanje,suzbijanje i rano otkrivanje bolesti;
3)pravovremenu dijagnostiku,blagovremeno lečenje,rehabilitaciju obolelih i povređenih.
Član 19.:Načelo pristupačnosti zdravstvene zaštite-obezbeđivanje zaštite koja je fizički,geografski i ekonomski dostupna.
Član 20.:Načelo pravičnosti zdravstvene zaštite-zabrana bilo kakve diskriminacije.
Član 22.:Načelo kontinuiranosti zdravstvene zaštite-obezbeđivanje zaštite koja je funkcionalno povezana i usklađena po nivoima i koja pruža neprekidnu zdravstvenu zaštitu građana u svakom životnom dobu.
Član 24.:Načelo efikasnosti zdravstvene zaštite-koje se ostvaruje postizanjem najboljih mogućih rezultata u odnosu na raspoloživa sredstva.
B)Zakon o pravima pacijenata:
Član 3.:pacijentu se garantuje jednako pravo na kvalitetnu i kontinuiranu zdravstvenu zaštitu u skladu sa njegovm zdravstvenim stanjem,opšteprihvaćenim standardima i etičkim načelima,u najboljem interesu pacijenta i uz poštovanje njegovih ličnih stavova.
Član 6.:-pacijent ima pravo na dostupnu i kvalitetnu zdravstvenu zaštitu,
-pacijent ima pravo na jednak pristup zdravstvenoj službi.
Član 8.:-pacijent ima pravo na odgovarajuće zdravstvene usluge radi očuvanja i unapređenja zdravlja,sprečavanja,suzbijanja i ranog otkrivanja bolesti i drugih poremećaja.
Član 10.:-pacijent ima pravo na bezbednost u ostvarivanju zdravstvene zaštite s ciljem najpovoljnijeg ishoda lečenja.
-„Pacijent ne može trpeti štetu prouzrokovanu neadekvatnim funkcionisanjem zdravstvene službe.
Član 11.:-pravo na obaveštavanje garantuje pacijentu da dobije blagovremeno obaveštenje o dejstvu tog leka i mogućim sporednim posledicama.
V) Pravilnik o načinu propisivanja i izdavanja lekova:
Član 12.:ako zbog prirode bolesti lek treba hitno izdati,lekat je dužan da na recept stavi jednu od sledećih oznaka: „cito“,“statum“ili „periculum in mora“.
Član 20.:„apoteke odnosno zdravstvene ustanove po pravilu,izdaju lekove na osnovu recepata i to najdocnije sedam dana od dana propisivanja.
Član 21.:stav 4.„Za vreme noćnog dežurstva ovlašćeno lice mora da izda lek na recept koji nosi oznaku hitnosti.“
Član 24.:“Lek na recept sa oznakom hitnosti mora se odmah izdati.“
ZAKON O JAVNIM NABAVKAMA
Ovaj zakon je donet u cilju sprečavanja zloupotreba u javnim nabavkama u javnom sektoru i državnim organima.
Zakonom se detaljno uređuje postupak javnih nabavki za kupovinu robe i usluga bez ikakvog posebnog uređivanja ili ograničenja u primeni zakona kada se radi o nabavci lekova u oblasti zdravstvenoj zaštite.
Dakle,lek se ovim zakonom tretira podjednako kao bilo koja roba: automobili,papir i drugi kancelarijski materijal,nameštaj,escajg,ugostiteljske usluge,informatičke usluge,građevinske usluge i drugo.
Zbog toga se ovim zakonom derogiraju ustavna prava čoveka na život i zdravlje-zdravstvenu zaštitu i fizički i psihički integritet.
Pošto je lek prema Zakonu tretiran kao svaka druga roba njegova kupovina od strane ustanova u javnoj svojini podvrgnuta je procesu koji može,primenom Zakona,da traje i više od 6 meseci.
Rok od 6 meseci javnih nabavki da bi bolestan čovek dobio lek dovodi samo do drastičnog ugrožavanja prava na život i zdravlje a time i potpuno obesmišljava neprikosnovenost života kao osnovni postulat Ustava.
Zakon o javnim nabavkama primenjen na ovako koncipiran i uspostavljen sistem zdravstvene zaštite dovodi do toga da su sva ustavom garantovana i zakonima razrađena prava prava bolesnih ljudi na lečenje i lekove izjednačena sa nabavkom sve ostale robe za državne i javne potrebe.
Tako su pod institut javnih nabavki podvedene bez ikakog ograničenja ili posebno uređenih osobitosti nabavke lekova,sanitetskog materijala,pomagala i drugo.
To znači da se čitava vremenski rastegnuta procedura javnih nabavki sa brojim međufazama,zahtevima za zaštitu prava,prigovorima,“zastojem“ i „ zadržavanjem“ u nabavci,primenjuje isto i na nabavku lekova kao npr. na nabavku službenih automobila ili fotokopir aparata i papira a da se ne govori o robi za restorane u državnim organima.
Pri tome su ugrožena sva ustavom garantovana nabrojana prava na život i zdravlje pa tako pacijent neće biti lečen dok se ne nabave lekovi nezavisno od toga što je bolestan i što mu je to neophodno da se ne bi pogoršalo njegovo zdravstveno stanje ili preminuo samo zbog toga što je čekao da se u rastegnutom i komplikovanom postupku javnih nabavki nabave njemu hitno potrebni lekovi.
Tako se kroz postupak javnih nabavki uređene ovim zakonom teško derogiraju:
-neprikosnovenost života i
-sveobuhvatno,blagovremeno,preventivno,stručno,kvalitetno pružanje zdravstvene zaštite svim slojevima stanovništva od beba pa na dalje.
Vreme u postupku javnih nabavki ostale robe možda nije bitan faktor ali je u postupku lečenja odsudni faktor da neko preživi.
Načela ovog zakona su:
Član 9.:efikasnost i ekonomičnost sa isključivim ciljem da se za što manje novca kupi što više robe;
Član 10.:obezbeđivanje konkurencije;
Član 11.:transparentnost;
Član 12.:jednakost ponuđača;
Član 13.:zaštita životne sredine i energetska efikasnost.
Dakle ni jedno od načela ovog zakona nije u funkciji obezbeđivanja Ustavom garantovane neprikosnovenosti života,Ustavom garantovane zdravstvene zaštite i fizičkog i psihičkog integriteta čoveka već su to isključivo načela tržišne utakmice.
Pošto je ovaj zakon zasnovan isključivo na načelima tržišne utakmice to on nije primenljiv kada se radi o esencijalnim ljudskim pravima kao što je pravo na život i zdravlje te je suprotan Ustavu odnosno odredbama koje su navedene.
Tako se prema Članu 95.Zakona propisuju rokovi u postupku javne nabavke nezavisno od toga da li i kada kom pacijentu treba neki lek pa tako rokovi prijavljivanja bivaju propisani na 20-30-40 dana a najviše 6 meseci.
Član 96. rok ne kraći od 20 dana,član 97. rok ne kraći od 25 dana,član 98 ne kraći od 20 dana,član 100. 15 dana i drugo.
Tako naručilac donosi odluku u roku od 25 dana od dana otvaranja ponuda,član 108.
Rok za zaključenje ugovora je 8 dana od dana proteka roka za podnošenje zahteva za zaštitu prava iz člana 113. Zakona.
Prema ovom zakonu zahtev za zaštitu prava se može podneti u toku celog postupka javnih nabavki i protiv svake radnje naručioca a u slučaju podnošenja zahteva,bio on opravdan ili ne,dolazi do zakonskog neograničenog „zastoja“ član 149. Zakona ili u članu 150. „zadržavanja“ daljih aktivnosti.
Prema članu 158. republička komisija ima komotan rok od 20-30 dana da reši po zahtevu koji u praksi bude dva do tri puta duži.
Šta se dešava u toku tih „zastoja“ ili „zadržavanja“ ili rešavanja od strane republičke komisije dok životno ugroženi pacijenti čekaju na lek ili veštački kuk na primer?.
Zbog svega navednog Zakon o javnim nabavkama kada se radi o nabavci lekova i medicinskih sredstava nije u skladu sa navedenim odredbama Ustava Republike Srbije koje garantuju neprikosnovenost života i zdravstvenu zaštitu.
Život prema ovom zakonu nije neprikosnoven nego ograničen vremenskim trajanjem postupaka javnih nabavki lekova i tržišnom utakmicom koja se odvija pod nadzorom inače sporih državnih organa.
Sva ustavna načela zdravstvene zaštite su takođe derogirana jer su neostvariva zbog vremenskog odlaganja lečenja u toku postupaka javnih nabavki.
Zbog toga se predlaže da Ustavni sud Srbije pokrene postupak ocene ustavnosti Zakona o javnim nabavkama i utvrdi da odredbe članova 96.,97., 98.,zatim članova 100.,108.,113.,149.,150.,158 i druge,kada se radi o javnim nabavkama u zdravstvu a naročito lekova,nisu u saglasnosti sa Ustavom Republike Srbije članovima 24.,25.,i 68. i da prestaju da važe jer se tako zakonom propisanim rokovima,zastojima i zadržavanju u lečenju ljudi derogiraju nerikosnovenost prava na život,zdravlje i blagovremenost i hitnost pružanja medicinske pomoći onima čiji su život i zdravlje ugroženi da ne mogu da čekaju mesece da se postupak javne nabavke sprovede kao i da naloži nadležnom republičkom organu da ove odredbe u kratkom roku usaglasi sa Ustavom garantovanim pravima na život i zdravlje.
II
USTAVNE ODREDBE:
Član 82.stav 1.:“Ekonomsko uređenje u Republici Srbiji počiva na tržišnoj privredi,otvorenom i slobodnom tržištu,slobodi preduzetništva,samostalnosti privrednih subjekata i ravnopravnosti privatne i drugih oblika svojine“.
Član 84. stav 1.:“Svi imaju jednak pravni položaj na tržištu“.
Član 86. stav 1.:“Jemče se privatna,zadružna i javna svojina“.
„Svi oblici svojine imaju jednaku pravnu zaštitu“
ZAKON O JAVNIM NABAVKAMA
Članom 2. Zakona uređuje se postupak javnih nabavki tako što obavezuju zdravstvene ustanove u javnoj svojini da kao naručioci pri nabavci lekova i medicinskih sredstava primenjuju postupak javnih nabavki koji, kako je već obrazloženo a propisano je tim zakonom,traje više meseci.
Pri tome zdravstvene ustanove u privatnoj svojini,koje isto tako pružaju usluge zdravstvene zaštite u zdravstvenom sistemu npr. izdaju lekove na recept a naplaćuju za to kao i ustanove u javnoj svojini iz državnih fondova,ne moraju da sprovode postupak javnih nabavki koji traje više meseci i uz velike troškove sprovođenja ovog postupka.
Time su zdravstvene ustanove u javnoj svojini ovim zakonom dovedene u neravnopravan položaj jer dok komplikovan i dugotrajan postupak javnih nabavki traje zdravstvene ustanove u privatnoj svojini lekove nabavljaju slobodno, na tržištu,bez ovog postupka,dakle imaju ih kad god treba i mogu da ih stavljaju u promet dok ustanove u državnoj svojini to ne mogu.
Zakonom su tako stvoreni uslovi da jedan oblik svojine i preduzetništva bude favorizovan na tržištu čime se narušavaju ustavna načela ravnopravnosti i jednakog pravnog položaja na tržištu svih oblika svojine.
Zbog toga se predlaže da Ustavni sud Srbije pokrene postupak ocene ustavnosti Zakona o javnim nabavkama i utvrdi da odredba Člana 2. i druge Zakona o javnim nabavkama,kada se radi o javnim nabavkama ustanova u javnoj svojini u zdravstvu, nisu u saglasnosti sa Ustavom Republike Srbije članovima 82.,84.i 86. i da prestaju da važe jer je njima propisan nejednak pravni položaj javnog i privatnog sektora kao i da se naloži nadležnom republičkom organu da ove odredbe usaglasi sa Ustavom garantovanim načelima ravnopravnosti pravnih subjekata i jednakog pravnog položaja svih oblika svojine.
predsednica Udruženja
Violeta Brković,dipl.farm.
Nema komentara »
