30.11.2014.
Prema izveštajima Ujedinjenih nacija sa HIV virusom trenutno u svetu živi 34 miliona ljudi, što je za 17% više nego pre 10 godina. Stručnjaci takođe upozoravaju da čak polovina od navedenog broja ne zna za svoj HIV status.
Procenjuje se da je samo u toku prošle godine na svetskom nivou umrlo 1,8 miliona stanovnika od posledica HIV infekcije, i to uglavnom iz nerazvijenih zemalja.
Među novoinficiranim osobama najviše je homoseksualaca i intravenskih korisnika narkotičkih sredstava.
U Srbiji se broj HIV pozitivnih osoba povećava svake godine. Trenutno sa ovim opakim virusom živi 1.600 registrovanih ljudi, a pretpostavlja se da taj broj dostiže i 3.500.
Od 2002. godine u Srbiji se beleži porast HIV infekcije kod osoba uzrasta od 15 do 30 godina, a oko 10% inficiranih otporno je na postojeću terapiju antiretrovirusnim lekovima.
Samo tokom ove godine, u Vojvodini je registrovano 24 nova slučaja infekcije virusom HIV, a najviše inficiranih registrovano je u Novom Sadu.
Ove podatke Instituta za javno zdravlje Vojvodine Ivana Jovanović iz udruženja Prevent za 021.rs objašnjava činjenicom da je Novi Sad najveći grad u Vojvodini, stoga je cifra od osam registrovanih osoba očekivana.
Prema relevantnim podacima Instituta, u Vojvodini u ovom trenutku 301 stanovnik zna da ima virus, a 87 se vode kao oboleli. Proteklih godina je život izgubilo 130 osoba inficiranih ovim virusom, koji se najčešće prenosi nezaštićenim seksualnim odnosom. Ivana Jovanović napominje da je svest građana o korišćenju kondoma kao jedinog kontraceptivnog sredstva koje šteti od HIV na malo boljem nivou nego prethodnih godina, ali je i dalje nezadovoljavajuće.
U Srbiji trenutno 30 dece ima virus HIV, podaci su udruženja Prevent iz Novog Sada.
Svaki zaraženi, bez obzira na godište i pol, i dalje doživljava diskriminaciju na svakom koraku. Zbog toga većina ne govori o svom statusu već o tome ćute, te mogu svoje partnere da dovedu u opasnost inficiranja.
Srbija je krajem septembra ove godine izgubila pomoć Globalnog fonda koji je u Srbiji radio na finansiranju terapije i edukovanja stanovnika o sidi i virusu HIV. Zaraženima je, naglašava Jovanovićeva, ostala pomoć države, ali i lokalnih zajednica, s tim što su ta sredstva mala, iako značajna.
Osobe sa HIV-om žive oko nas, ali su nevidljivi. Zaraženi su najčešće intravenski korisnici droga, seksualni radnici, muškarci koji upražnjavaju istopolne odnose, deca koja žive i rade na ulici – kroz edukaciju, mnogi od njih mogu da žive kvalitetno.
Prema procenama Agencije UN za borbu protiv AIDS-a, širom sveta s HIV virusom živi 35 miliona ljudi.
Svetski dan borbe protiv side širom planete obeležava se 1. decembra od 1988. godine.
(Izvor 021.rs)
Nema komentara »
20.11.2014.
Međunarodni dan borbe protiv hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP) ustanovljen je kako bi se povećala svest o značaju prevencije, prepoznavanja i pravilnom pristupu lečenja HOBP-a.
HOBP je često oboljenje koje se odlikuje delimičnim i stalnim suženjem disajnih puteva, što za posledicu ima otežano disanje i druge simptome.
Mnogi ljudi boluju od HOBP, a da to i ne znaju. Svoje simptome pripisuju starenju , ili pak dugogodišnjem konzumiranju cigareta. Međutim, HOBP je oboljenje koje se vremenom pogoršava i može ugroziti život.
Glavni faktori rizika nastanka HOBP-a su pušenje, respiratorne infekcije, aerozagađenje i genetska predispozicija. Njihovim udruženim dejstvom dolazi do postepenog razvoja hroničnog zapaljenja, posledičnog oštećenja plućnog tkiva i ispoljavanja simptoma bolesti.
Najbolji način da potvrdite ili odbacite sumnju na HOBP, jeste da uradite test plućne funkcije koji se zove spirometrija. Spirometrija predstavlja jednostavan test gde se meri količina vazduha koju osoba može da izdahne, kao i vreme koje je potrebno za to.
Nelečena HOBP dovodi do dodatnog pogoršanja plućne funkcije, koje se može razviti u težak oblik bolesti ili dovesti do smrtnog ishoda. Zbog svog uticaja na čitav organizam, čak ¾ osoba sa HOBP ima umanjenu radnu sposobnost i ozbiljno narušen kvalitet života.
Najčešći simptomi ove bolesti su kašalj, pojava gnoja ili sluzi prilikom iskašljavanja i osećaj nedostatka vazduha.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO) od HOBP-a u svetu boluje oko 50 miliona, a godišnje umre gotovo tri miliona ljudi.
Procenjuje se da u Srbiji trenutno ima oko 600.000 obolelilih od ove bolesti.
Samo preventivnim delovanjem, edukacijom i redovnim pregledima smanjuju se faktori rizika za pojavu hronične opstruktivne bolesti pluća.
Nema komentara »
13.11.2014.
Dijabetes, kao hronična bolest metabolizma, odavno je poznata u medicini. Kao glavni simptomi bolesti pominju se obilno krvarenje, slatkast urin, preterana žeđ i glad.
Pojava šećerne bolesti često nastupa gotovo neprimetno, bez simptoma, i uglavnom se otkrije u poodmakloj fazi kada su već nastupile određene neželjene komplikacije.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZ) u svetu od dijabetessa boluje više od 360 miliona ljudi, a procene su da će za 20 godina broj obolelih premašiti cifru od 550 miliona. U Srbiji je trenutno oko 600.000 obolelih (8,2 % ukupnog stanovništva) od šećerne bolesti i ovaj broj ubrzano raste iz godine u godinu.
Stručnjaci za ovu vrstu bolesti poseban akcenat stavljaju na polje prevencije, koja se ogleda u promeni životnih navika kod ljudi. Treba imati na umu da redukcija telesne težine, izbalansirana ishrana, fizička aktivnost, prestanak pušenja, redovna kontrola krvnog pritiska, triglicerida i holesterola značajno umanjuje pojavu ove opake bolesti i pomaže pri njenom ranom dijagnostifikovanju.
Dijabetes se ubraja u najčešća endokrinološka oboljenja današnjice, koji značajno utiče na kvalitet života obolelih osoba. Osobe obolele od šećerne bolesti moraju striktno da se drže saveta stručnjaka, ali i da konstantno rade na sopstvenoj edukaciji i šire znanja iz ove oblasti, kako bi i drugima pomogli da nauče živeti sa dijabetesom.
Svetska kampanja je u sledeće tri godine odredila fokus na zdravim životnim navikama kao osnovi za prevenciju dijabetesa, ali i bolju kontrolu već postavljene dijagnoze. Ove godine su sve aktivnosti upućene na zdravu i uravnoteženu ishranu i na to koliko je zdrava ishrana važna za prevenciju dijabetesa a i u dijabetu zbog lakše kontrole bolesti i manjeg broja komplikacija bolesti.
Nema komentara »
