27.02.2014.
Međunarodni dan retkih bolesti obeležava se na inicijativu Evropske organizacije za retke bolesti (EURORDIS) i ima za cilj podizanje svesti o retkim bolestima, kao i upoznavanje javnosti o problemima sa kojima se susreću osobe koje žive sa dijagnozom retke bolesti.
Evropska komisija za retke bolesti naglašava da se pod retkim bolestima smatraju sve bolesti koje ne pogađaju više od pet obolelih na 10 000 stanovnika.
Jedna od glavnih karakteristika retkih bolesti je progresivan tok i često rani smrtni ishod.
Oko 80% retkih bolesti su genetskog porekla, a kod svake druge obolele osobe prvi simptomi javljaju se već na rođenju ili u ranom detinjstvu. Ostale su rezultat infekcija, alergija, uticaja životne sredine itd.
Procene su da u svetu postoji od 5.000 do 8.000 retkih bolesti. Oko 350 miliona osoba na globalnom nivou ima dijagnozu retke bolesti, od toga se 35 miliona nalazi u Evropi.
Decu pogađa 75% retkih bolesti, dok njih 30% umire u uzrastu do pet godina starosti.
Prema podacima, procenjuje se da u Srbiji od retkih bolesti boluje oko 450.000 osoba.
Osobama koje boluju od retkih bolesti preko je potrebna ne samo kvalitetna zdravstvena zaštita već i velika podrška društvene zajednice, kako bi mogli živeti normalnim i sadržajnim životom.
Nema komentara »
24.02.2014.
Ministarstvo zdravlja Republike Srbije
Beograd
Za prof. dr Slavicu Đukić-Dejanović
Datum: 24.02.2014.
Poštovani,
Obraćamo Vam se povodom Zakona o umanjenju neto prihoda lica u javnom sektoru, koji je stupio na snagu 1. januara 2014. godine u Republici Srbiji.
Kao predsednica Udruženja farmaceuta Vojvodine, koje je najveće strukovno udruženje ovog tipa na teritoriji Vojvodine, smatram da mi je dužnost i obaveza da ukažem na negativne efekte koje ovaj zakon donosi.
Naime, ovaj zakon predviđa da se razlika zarade koja prelazi sumu od 60.000 dinara oporezuje sa 20%, dok će za razliku zarade preko 100.000 dinara porez biti 25%.
U javnosti se ovaj zakon najčešće brani obrazloženjem da su osobe zaposlene u javnom sektoru „zaštićenije“ od gubitka posla u odnosu na one iz privatnog sektora. Međutim, krajnje je neprirodno zakonom kažnjavati osobe iz javnog sektora samo zato što ne postoji dovoljno jasna i transparentna kontrola u privatnom sektoru, koju je dužna da sprovodi država i njeni nadležni organi.
U prilog ovome govori i činjenica da ni Ustav Republike Srbije ni Zakon o radu ne prepoznaju razliku između radnog mesta u javnom i privatnom sektoru.
Stoga se nameće zaključak da pomenuti zakon u potpunosti diskriminiše osobe zaposlene u javnom sektoru u odnosu na one iz privatnog sektora.
Kao strukovno farmaceutsko udruženje smatramo da je apsolutno neprimereno ovaj zakon primenjvati u oblasti zdravstva, zbog specifičnosti prirode posla koji obavljaju zdravstveni radnici.
Podsećamo Vas da pored ogromne i neosporne odgovornosti za ljudske živote, zdravstveni radnici se suočavaju sa 24-časovnim radom u smenama, kroz dežurstava vikendom i praznicima, a sve u cilju interesa građana i društvene zajednice uopšte.
Što se tiče farmaceutskog sektora, naglašavamo da državne apoteke nisu u potpunosti direktni budžetski korisnici, jer se samo 60% finansiraju iz budžeta a 40% iz sopstvenih prihoda. Kada se na to dodaju obavezna dežurstva zaposlenih, vreme provedeno na redovnim i specijalističkim studijama, period pripravničkog staža, kao i konstantno usavršavanje tokom radnog staža, nameće se pitanje da li takvu „ekonomsku moć“ predstavlja radno mesto zaposlenog u javnom zdravstvenom sektoru čiji je mesečni neto prihod veći od 60.000 dinara.
Nakon svih iznesenih relevantnih činjenica postavlja se pitanje kako država namerava da zadrži preko potrebne stručnjake, posebno iz oblasti zdravstva, kada se ovakvim zakonom degradira i obezvređuje njihov rad, stručna sprema i ljudsko dostojanstvo.
Takođe, tražimo odgovor na pitanje koliko će svim korisnicima zdravstvenih usluga biti bolje što su plate u javnom sektoru smanjene, kao i kome će novac oduzet od plata zdravstvenih radnika u javnom sektoru biti namenjen.
S poštovanjem,
dipl. farm. Violeta Brković, predsednik UFV
Nema komentara »
04.02.2014.
Širom sveta svake godine 4. februara obeležava se Svetski dan borbe protiv raka, sa ciljem da se poveća svest o značaju prevencije i lečenja ove opake bolesti.
Karcinom predstavlja jedan od glavnih uzročnika smrtnosti ljudske populacije u svetu, dok stručnjaci naglašavaju da 43% kancerogenih oboljenja mogu biti sprečena izbegavanjem konzumiranja alkohola i cigareta, izloženosti UV zračenju i stresu, redovnim fizičkim aktivnostima i pravilnim načinom ishrane.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) procenjuje da bi do 2015. godine od posledice raka moglo da umre 85 miliona ljudi u svetu. SZO napominje da se svake godine kod 12 miliona ljudi otkrije ova opaka bolest, dok od iste umre 7,6 miliona ljudi.
Najčešći uzroci smrtnosti od karcinoma su:
• rak pluća
• rak želuca
• rak jetre
• rak debelog creva
• rak dojke
Iako statistički podaci sa terena pokazuju prilično pesimističku sliku u borbi protiv ove teške bolesti, treba imati na umu da je čak u 90% slučajeva karcinom izlečiv ukoliko se otkrije u ranoj fazi začeća.
Nema komentara »
03.02.2014.
Obaveštavamo Vas da Udruženje farmaceuta Vojvodine organizuje predavanje na temu «Inhibitori protonske pumpe kao terapija izbora u lečenju GERB-а», a predavač je prof. dr Dragomir Damjanov.
Kurs je akreditovan od strane Zdravstvenog saveta Srbije za FARMACEUTE i ZDRAVSTVENE TEHNIČARE, a slušaocima donosi 2 boda za obnovu licence.
Predavanje će se održati u četvrtak 27.02.2014. godine u amfiteatru Farmaceutskog fakulteta Evropskog univerziteta ( Trg mladenaca 5 ) u Novom Sadu, sa početkom u 18.00 časova.
EDUKACIJA JE BESPLATNA ZA SVE UČESNIKE.
Maksimalan broj učesnika je 100.
Krajnji rok za prijavu učesnika je 24.02.2014.
Učešće za predavanje možete potvrditi putem telefona na broj 021/472 66 00, i-mejla ufvojvodine@gmail.com, ili lično u prostorijama udruženja (ul. Zlatne grede 11, Novi Sad), radnim danima od 08.00 do 14.00 časova.
Ukoliko svoje učešće potvrđujete putem mejla, molimo Vas da nam dostavite sledeće podatke:
– ime i prezime
– broj licence
– naziv radne ustanove
– mesto (sedište) radne ustanove
Nema komentara »
